Ona je volela blues,
njen kralj zvao se Peter Green,
a ja, sasvim slučajno tu
za taj film neko levi, sasvim.
Uvek je gledala sat
i čim sklope kazaljke krug
k'o mala bi šaputala tad
da negde neko misli na nju
U njenoj sobi mala riznica greha
kao duga, preko besmisla most,
puno knjiga nekog prebeglog Čeha
i sportska štampa ako naiđe gost
Uglavnom prođe sve, ali ostane blues
boje se razliju kad ga čujem na radiu
ubija metronom, šta taj sat radi tu
jedan i nula pet, neko misli na nju
Negde u meni je kvar
i mrak što me gricka k'o miš
i sav sam kao ona staklena stvar
u kojoj veje kada je pomeriš
U ovoj sobi ravnoteža je prosta
sto i krevet i prekidač za luč
ispod cene mole cenjenog gosta
da pre puta ne zaboravi ključ
Uglavnom prođe sve, ali ostane blues
boje se razliju kad ga čujem na radiu
ubija metronom, šta taj sat radi tu
jedan i nula pet, neko misli na nju
Ona je volela blues
lucidni Peter Green
a ja, ja sam voleo nju
a blues, šta blues
nemam ništa sa tim