Nema povlačenja, nema predaje [English translation]

Pozdravljam život, jer sam shvatio suštinu,

da nisu bitne stvari, već šta ostavljaš za druge.

Da samo zdrave glave možeš ostati još duže,

iskren prema sebi, besmrtan zauvek.

Jer kad niko neće, rodi se ideja --

od temelja sve je trulo, mora da se menja.

I to je moja želja, da sva nova pokolenja,

plove pravim putem, lakša za tonu poniženja.

Nisam Dositej, ja tribun sam iz geta,

nisam čit'o mnogo, ali jesam kol'ko treba.

I sad nekom smeta što nisam prljav i bedan,

umem udarce da vratim i dodam im još jedan.

Pa nazad na početak, jer ovde sve je stalo,

ovde laži su realnost, okruženje sramno.

Dok ne promenimo svest, ja cimaću se stalno,

nema predaje, povlačenja, za mene to je strano.

I pre svega, posle svega, jedino što svima treba -- BS, BS!

I pre svega, posle svega, jedino što treba to je -- BS, BS!

Refren:

Još uvek sanjam mračne oblake da prolaze,

još uvek mislim kako jedna reč promeniće svet!

I onog dana kada mene više ne bude,

ni tada nema povlačenja, nema predaje!

Sutra na svet ako padne vreo kamen,

kad u pepeo nas sve bude mleo plamen,

tad ću te pitati šta ti znače pare,

titule i zgrade, sve je to za džabe.

Nećeš steći poštovanje za keš varajući gladne,

ljubavi ima samo onaj ko je daje.

Sve za roditelje, braću, ženu i drugare,

sokole u jatu, verne sindikalce.

Što krče svoje trase kroz munje barikade,

ne prateći ljude nego svoje ideale.

Ceo svet je na ivici, svi samo sebe paze,

a mi pazimo i mlade koji pune naše sale.

Jer muzika kad zamre život teče dalje,

Beogradski sindikat zato poruku im šalje,

Napred puna srca, bistrog oka, zdrave glave!

Nema predaje, povlačenja, k'o hoće da ga pamte!

Refren

Još uvek budan sanjam,

još uvek imam iste one snove da jednom biće bolje.

Još uvek idem napred, pravo kroz vetar,

još uvek kolena u blatu, spreman na jedan.

Još uvek je reč oštra kao prvog dana,

k'o katana izvučena iz korice - ne treba oštrenje.

Još uvek smo porodica, pustili smo korenje.

Još uvek smo na frontu, još uvek odbijamo ordenje.

Još uvek vučemo poteze bez obzira na posledice,

još uvek verujemo da možemo da promenimo svet.

Još uvek smo gerila,

još uvek smo ulična armija beogradskih čaršija.

Još uvek držimo odstupnicu, držimo redove,

još uvek nema povlačenja, nema predaje.

Još uvek drže se falange, a i kada nas ne bude,

ni tada nema povlačenja, nema predaje.

Još uvek trajem, još uvek se borim,

i dajem od sebe, k'o pre, i srce i dušu i sve što treba.

I dalje sanjam moje ljude slobodne k'o nekad,

ne znam tačno kako, ali tačno znam da tako treba.

Jer to je osećaj: jednostavan, ikren i čist,

on je potek'o iz srca i uvek vrati se k'o bis.

I kad privid me povede da sa puta greškom skrenem,

negde osećaj se javi, jasan kao dan me prene.

Moja vera u dela je to što zovem Ideal,

nje sam svestan pa je pratim, ona čini da sam srećan,

da sam posvećen, predan, sve dok se trudim da menjam,

sve prazne, prolazne poglede. Zato ostavljamo poruke,

da ideja će opstati, pašće betonski blokovi,

i na noge će se podići oslobođeni robovi.

Mi stvorićemo bolji svet, to je perspektiva,

mi smo nova ofanziva, naša borba je živa i dalje!

Opet nepravedno optužen dižem se na oružje,

na loše što htedoše ideje da mi poruše.

Jer s' njima smo već dugo, mnogo godina u borbi,

po telu smo puni rana, po licu smo modri.

Nema laži i prevare. Ako stanem i predam se,

nek' mi život sutra prestane, nek' me nema, neka nestanem.

Jer kad mene svi sad ostave, na mene kad zaborave,

od sindikalne postave još samo papir ostane,

ja ću da se postaram, kol'ko go da košta me,

da napišem za klošare, ne dam više, dosta je.

Za neke nove majstore, da sutra se suprotstave,

naše pesme ostavljam, jer naše vreme prošlo je.

Da na kraju zapevaju kad konačno dobro je,

i svoje nove pobede k'o mi nekad proslave.

Jer jednog dana kada odem, jednog dana kada odem ja,

setite se moje borbe, setite se BS kraljeva!

Refren