Dosta mi je radija, dosta mi je tv-a,
Dosta početka, dosta i kraja,
Dosta mi je već što svakog blaženog jutra,
Isti bijedni šupak govori: ustaj!
Meni baš ne treba ništa, samo me pustite na miru, toliko mi treba,
Ne trebam pismo, ne trebam biljeg,
Pustite me da konačno živim,
Ne zanimaju me nikakve prisile,
Pustite me da se napokon dovoljno napijem,
I mamuran budem.
Dosta mi je tramvaja, dosta mi busa,
I dosta mi je već, što me svatko zajebava,
Dosta mi je ponedjeljka, dosta i utorka,
I briga me za sobu, neću u njoj napraviti reda.
Pijem kavu, pijem colu,
I čekam tren, čekam sat,
Kada ću raditi napokon ono što želim,
I neće me zanimati ništa više, samo party, cuga i prijatelji.
Meni baš ne treba ništa, samo me pustite na miru, toliko mi treba,
Ne trebam pismo, ne trebam biljeg,
Pustite me da konačno živim,
Ne zanimaju me nikakve prisile,
Pustite me da se napokon dovoljno napijem,
I mamuran budem i to je to.
Pijem kavu, pijem colu,
I čekam tren, čekam sat,
Kada ću raditi napokon ono što želim,
I neće me zanimati ništa više, samo party, cuga i prijatelji.
Meni baš ne treba ništa, samo me pustite na miru, toliko mi treba,
Ne trebam pismo, ne trebam biljeg,
Pustite me da konačno živim,
Ne zanimaju me nikakve prisile,
Pustite me da se napokon dovoljno napijem,
I mamuran budem.