Stevu Čenejca je ubio grom,
nežno k'o rukom.
Na širokom šoru
tu negde pred zoru il' pre.
Niko se nije pitao
gde se to noću skitao,
nego su žalili i sveće palili svi.
Sa njegovim stricem sam
proveo dan,
bio je očajan, al' taj matori momak
je imao stomak za sve.
Pa reče: "Eto, tuđeg se latio,
zato je glavom platio.
Zbog žene svog kuma je sišao
s uma sasvim.
A vidiš neko to od gore vidi sve.
Povlači te konce, igra se,
postavi svaku stvar na svoje mesto.
Svako dobro, a zlo još pre.
Sve vide oči sudbine."
Tako ponekad te reči mi dođu,
k'o jeka.
Kao bure se spuste
i pacovi napuste brod.
Ne brinem mnogo o njima
vrate se s lepim danima.
Pa idemo dalje
i plovidba traje k'o pre.
Al' znam da neko to
od gore vidi sve.
Povlači te konce, igra se,
postavi svaku stvar na svoje mesto.
Svako dobro, zlo još pre.
Sve vide oči sudbine."
Lomiš mi srce k'o bagremov prut,
onako uz put,
kad ostaneš sama
ti nađeš par dana za nas.
Al' ja crtam svoje krugove
i praštam stare dugove.
Da možda se varam,
al' što da se staram o tom.
Kad uvek neko to od gore vidi sve.
Povlači te konce, igra se,
postavi svaku stvar na svoje mesto.
Svako dobro, zlo još pre.
Sve vide oci sudbine."