Moj deda već dugo
ore nebeske njive.
Ali baka još čuva sve stvari
i sliku našeg sveca.
Na dan kad sam rođen
tu je posađen orah,
i u avliji, pod gustom krošnjom,
sad igraju se deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Kroz maglu treperi
devet sveća na torti.
(Tad sam dobio par mandarina
i malog belog zeca).
U maju, još uvek,
zriju komšijske bašte,
ali trešnje i zelene kajsije,
kradu druga deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Moj drugar Milutin,
druga klupa do vrata,
ima klinca od četiri i po
i uči ga da peca.
Ponekad ga sretnem,
mahne kroz prozor kola,
a u porti, za loptom sad jurcaju
neka druga deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
A ja, ja se kockam
s prevarantom životom.
Iz rukava on svakoga dana
izvuče nekog keca.
I stari mi kažu:
"Sad si u pravom dobu!"
A u ulicu Jovana Cvijića
rastu druga deca.
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...