Sinoć me je draga čekala,
kažu da se nije ljutila,
što ja nisam do nje došao,
što sam s drugom dragom prošao.
Neka, neka,
nek me draga čeka,
neka, neka,
čekao sam i ja nju,
kada nije bila tu.
I mene je srce boljelo,
samo nju je ono voljelo,
njene oči svud me pratile,
svaki put me do nje vratile.
Sinoć mi je draga plakala,
na jastuku tužna zaspala,
svoju kosu dugu pustila,
moje ime je izustila.