Dušo pitam se kamo sve to vodi
pa kažem sama sebi, daj se oslobodi
dosta je noći u suzama i znoju
skidam sa sebe ovu sivu boju
oblačim crveno i pravit ću se ja
da ne volim te oči boje indiga
Noćas izlazim u grad i ulice zapalit ću
i na tebe i na nju dragi, točku stavit ću
ostavljam tugu s prašinom na cesti
nije me briga da li ću te sresti
oblačim crveno i noćas moj je grad
ne zanima me više ni gdje si sad
Svirajte mi živo nek muzika me spasi
nek se tresu stolovi sa kojih ćemo pasti
a kad ti neka druga krevet namjesti
ti zatvori oči pa me zamisli
i nek ti bude krivo što me više nemaš
nek ti bude krivo, sada kad me trebaš