Opet sam snio crni procvetali dud,
i nekog dragog što me čeka odnekud...
Ključ skriven iznad dovratka,
još jedan simbol povratka,
suviše toga da bi bilo podudarnost...
Sanovnik s jasnim slovima, lako je to sa snovima...
Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost...
Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije...
sve spiskano i stečeno...
Ne vredi, kasno je, ostaje s tobom na vrh Kalvarije
samo neizrečeno...
Sve ređe srećem ljude iz svog plemena,
zamiču redom s one strane vremena...
Senke im tamnije od njih, bez keca pred poslednji štih,
nisam baš znao da im javljam dobre vesti...
Za tim ću sutra žaliti, to ćemo jednom zaliti,
u nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti...
Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije...
sve spiskano i stečeno...
Ne vredi, kasno je, ostane s tobom na vrh Kalvarije
Samo neizrečeno...