Želim da mu kažem kakva sam nekad bila ja,
pre nego što sam ga upoznala, da mu kažem zašto sam ga čekala
Bila sam k’o lep portet sa nedostatkom
a on me je svojim očima usavršio.
Živela sam u strahu
Ispod milosti sudbine
Bila sam nezavršena priča
kao reč u kome nedostaje slova.
Šta još želim da mu kažem?
Jednom davno, pre nego što sam ga srela bila sam
Kao uvela ruža, a kad mi je prišao on
procvala sam pre svoje vreme.
Želim da mu kažem: ti si
san zbog kojeg sam ginula samo da bih ga ostvarila.
Želim da mu kažem: ti si
ime koje dozivam da se smirim.
Želim da mu kažem: ti si
Ljubav i razlog zbog kojeg sam živela
sve ove godine.
Kad nisam bila sa njim, bila sam
Kao dete izgubljeno na putu,
Lišeno od majčin zagrljaj
I zaboravljena u životu.
Kad nisam bila sa njim, bila sam
Kao čovek pun straha,
Neko ko tone ispod svog tereta
i ne ume da nadje spas.
Želim da mu kažem kakva sam nekad bila ja,
Pre nego što me je zagrlio
Bila sam na adresu za izgubljenih snova
kojih sam ponovo pronašla u njegovim rukama.
Želim da mu kažem: ti si
Život I godine koje mogu da živim ponovo
Želim da mu kažem: ti si
Sreća čije su sveća zapaljene zbog mene
Želim da mu kažem: ti si
Topli zagrljaj koji je ponelo moje brige
Kada sam pobegla ka njega.