Zašto neću nikada u parku travu gaziti
zašto neću padati zašto me nećeš maziti
neću paziti neću ti reći hvala
nećeš me dozivati ime mi nisi dala
prve riječi neću nikad izgovoriti
nećeš reći bravo nećeš poklone pokloniti
neću šansu dobiti da vratim istom mjerom
beskrajno voljen kupan utjehom i vjerom
nećemo popričat niti smijati se skupa
neću ti nikad mahati iz školskih klupa
neću bit nasmijan od uha do uha
čuješ kako plačem mama zar si gluha
hladna si ko' led straši me tvoje lice
pogled je prazan nema bočice ni cice
plačeš mamice šta si se ukočila
ne vidim ljubav u tvojim velikim očima
gladan sam ovdje mi je hladno
u trbuhu me boli osjećam se jadno
bojim se miluje me tama
volim te
zašto ne voliš me, mama?
na stolu gore lučice mi mirišu na ruže
na moje male ručice padaju tvoje suze
odlaziš od mene tako koda ne postojim
u drugoj sobi plačeš mamice ja se bojim
svoju kosu čupaš pokraj vrata čučiš
zašto me ne uzmeš zašto me tol'ko mučiš
puknut će mi srce usamljen i jadan
iz petnih žila plačem umoran i gladan
što si hladna iz tebe izlazi galama
prekrivaš mi lice više ne vidim te mama
pogledom te tražim tvoj dodir mi fali
trebam te tvoj sam slabašan i mali
ne plačem više snage više nemam
slomio me umor gubim se i drijemam
volim te mama to sam htio reći
opraštam ti što si se ugušila u vreći
gladan sam ovdje mi je hladno
u trbuhu me boli osjećam se jadno
bojim se miluje me tama
volim te
zašto ne voliš me, mama?