Не напуштај ме!
Прво лето је било предивно
Али ова олуја већ дуго чека у мени
Да одјекне, да експлодира
Стајала сам овде опипавајући
Полупуну чашу у мојим рукама
Само сам се надала нечему бољем
Иако речи никад нису убиле никога
Многе од њих су утонуле у моју душу
Која и даље гори
Реци ми, има ли и даље места у твом срцу?
Где ли је тај део који ме очекује?
Ако га нема, не заваравај ме, молим те
Заштити ме од себе
Има ли и даље места у твом срцу?
Где ли је тај глас који ме очекује?
Ако га има, пусти ме да уђем заувек
Да бих те пробудила у мојим сновима
Не напуштај ме!
Не напуштај ме!
Дуга зима нас ишчекује
А изнутра и даље постоји то питање
Које нас загрева као страст
Потребна је велика олуја онда
Она која помера све
Зашто бих чекала за нешто боље?
Иако речи никад нису убиле никога
Многе од њих су утонуле у моју душу
Која и даље гори
Реци ми, има ли и даље места у твом срцу?
Где ли је тај део који ме очекује?
Ако га нема, не заваравај ме, молим те
Заштити ме од себе
Има ли и даље места у твом срцу?
Где ли је тај глас који ме очекује?
Ако га има, пусти ме да уђем заувек
Да бих те пробудила у мојим сновима
И ако нас судбина задржи заједно
Знам да ћемо учинити
Нешто добро, добро
Данас, врата су и даље отворена
Али само ако не будеш отишао
Направи свој корак ка нашем путу
Реци ми, има ли и даље места у твом срцу?
Где ли је тај део који ме очекује?
Ако га нема, не заваравај ме, молим те
Заштити ме од себе
Има ли и даље места у твом срцу?
Где ли је тај глас који ме очекује?
Ако га има, пусти ме да уђем заувек
Да бих те пробудила у мојим сновима
Има ли и даље места у твом срцу?
Где ли је тај глас који ме очекује?
Ако га има, пусти ме да уђем заувек
Да бих те пробудила у мојим сновима
Не напуштај ме!
Не напуштај ме!
Не напуштај ме!