Desi se ponekad da se osetimo usamljeno
i da se pretvaramo da nam je dobro tako,
da će pre ili kasnije morati da prođe
ova hladnoća bez jeze.
I danas sam se probudio sam,
pitam se da li je to još uvek u redu,
da li je sloboda jedna beskrajna tamnica
ili je to samo hladnoća ovog ponedeljka.
Sada me ova svetlost boli, znaš...
Praznina koju si ostavila još uvek je tu.
Možda te vreme nikada neće izbrisati,
a još jedan Božić bez poklona je tu.
Oborenih očiju hodam kroz
osmehe i prodavnice,
izbegavam svoj odraz u izlozima,
i ovako sam već ugašen...
Sva ova svetlost me boli, znaš...
Praznina koju si ostavila još uvek je tu.
Možda te vreme nikada neće izbrisati,
a još jedan Božić bez poklona je tu.
Gde ću biti, šta ćeš raditi?
Nećemo se više osvrtati...
Bila si u pravu –
dok sam pokušavao da letim
tebe sam već ostavio dole.
Sva ova svetlost me boli, znaš...
Praznina koju si ostavila još uvek je tu.
Ljubavi, vreme te nikada neće izbrisati,
a još jedan Božić bez poklona je tu.
Praznina koju si ostavila još uvek je tu.
I ova sloboda sa kojom ne znam šta bih...
Još jedan Božić bez poklona je tu.
Još jedan Božić bez poklona je tu.