[Прва строфа]
Било ми је двадесет и четири
Када сам упознао жену коју бих назвао својом
Двадесет два унучета сада расту
У тој кући коју ти је брат купио
Летњег дана када сам запросио
Направио сам ту бурму од зубарског злата
И питао сам њеног оца, али тата је рекао "Не.
Не можеш да ожениш моју ћерку"
[Рефрен]
Она и ја смо побегли
Не бринући о вери
Оженићу жену коју волим
Доле код Вексфордске границе
Она беше Ненси Мулиган
Ја бејах Вилијам Ширан
Узела је моје име и тада бејасмо једно
Доле код Вексфордске границе
[Друга строфа]
Па, уопзнао сам је у Гајевој у Другом светском рату
А она је радила на једном фронту
Никада пре не видех такву лепоту
Када угледах њу
Ненси је била моја жута ружа
И венчали смо се у позајмљеној одећи
Имамо осморо деце, сада расту
Пет синова и три ћерке
[Рефрен]
Она и ја смо побегли
Не бринући о вери
Оженићу жену коју волим
Доле код Вексфордске границе
Она беше Ненси Мулиган
Ја бејах Вилијам Ширан
Узела је моје име и тада бејасмо једно
Доле код Вексфордске границе
[Трећа строфа]
Од снежног прамена у њеној угљен црној коси
Преко шездесед година је волим
Сада седимо поред ватре у нашим старим фотељама
Знаш, Ненси, обожавам те
Од малог фармера из Белфаста
Никад нисам бринуо о краљу и о круни
Јер сам нашао своје срце на јужној земљи
Нема разлике, уверавам те
[Рефрен]
Она и ја смо побегли
Не бринући о вери
Оженићу жену коју волим
Доле код Вексфордске границе
Она беше Ненси Мулиган
Ја бејах Вилијам Ширан
Узела је моје име и тада бејасмо једно
Доле код Вексфордске границе