Hodao sam njenom ulicom
kao blagoslovljen mesečar,
i sa koracima sreću merio.
Misli su mi laskale,
koliko je uživala moja draga sinoć sa mnom.
Jesenske kiše napunile oluke,
sve je mokro, a u duši gori.
Koliko nebeske sreće u mojoj krvi balkanskoj,
takva sreća strah mi stvara.
Daj, daj mi svoje usne da ih ljubim
Naj, naj sve do zore zlato moje
Raj, raj je pokraj tebe
Dok te volim znaj, znaj
sve mi godi neizmerno.
Daj, daj mi svoja krila da letim
Naj, naj sve do zore zlato moje
Raj, raj u tvojim očima zvezde brojim
Kraj, kraj neće doći nikada.
Zastao sam pred tvojom kapijom
srce da napijem,
da smirim drhtaj ruku
Na njemu spava svila prolivena.
Zna li koliko je volim?
U postelji zagrljeni,
reči su suvišne,
zatvaram oči,
sanjam u boji.