Надо ли [Nado li] [Serbian translation]

Ти и ја играмо различите улоге,

Штавише, играш се са мојом љубављу.

На ивици сам, на пољу, на бојном пољу.

У сваком случају, ја ти не недостајем, у сваком случају.

Прелиставам наше фотографије, где смо заједно.

И одушевљени смо, обришите датотеку са ајфона.

Твоја фотографија са позадине, где си са микрофоном.

Певаш другоме о љубави, што је болно познато.

Искључен Ви-Фи, нема интернета,

И одједном те нема, можда си мој пројекат.

Москва гори у светлима, три ујутру на сату.

Али не гори у очима, потонуо, изумро, недостаје.

Твој укус на мојим уснама, мирис твоје косе.

Памтићу годинама, иако није било озбиљно.

Али ево питања: ко смо ми једни за друге?

И ја тебе волим, али да ли то потребно...?

И да ли ми треба све ово, да ли је потребно ...?

Јер смо далеко једно од другог.

Ми као на слици Дали, Дали.

А ти бришеш, бришеш.

И да ли ми треба све ово, да ли је потребно ...?

Јер смо далеко једно од другог.

Ми као на слици Дали, Дали.

А ти бришеш, бришеш.

Гутљај воде угасиће жеђ.

Ти си ми у глави, избриши два пута.

Храбар чин је не спавати пет дана заредом,

Мислим на тебе, бројим секунде, минуте.

Прекршене руте, храна у минибусу

До метроа и после на путу до куће.

Нисмо на путу, али сачекај.

Ишао сам кроз паучину, а ти прођи.

Наше шетње Тверском према Арбату,

Уосталом, ти и ја смо волели да шетамо било где.

Датум првог састанка, памтим заувек

Парк победе, ти и ја, луда ноћ.

Али избрисаћу памћење, заборавићу и заспати,

Али увек ће ме подсећати тетоважа, о теби.

Ускочи у празнину, ко смо једни за друге?

Волим те, али је ли то потребно ...?

И да ли ми треба све ово, да ли је потребно ...?

Јер смо далеко једно од другог.

Ми као на слици Дали, Дали.

А ти бришеш, бришеш.

И да ли ми треба све ово, да ли је потребно ...?

Јер смо далеко једно од другог.

Ми као на слици Дали, Дали.

А ти бришеш, бришеш.