Досадило ми је да нигде не идем
Да снизим глас и да корачам
Далеко од љубави и тако близу отрова
Уморила ме је твоја вештачка светлост
И та тако површна повезаност
Није ме брига ко је лош а ко добар
Остављам те, остало ми је само да кажем
Да сам уморан од претварања
И да вечно покушавам
Ништа ме није могло обрадовати твом погледу, било је превише бола
Изгубила си своју вредности, почела си да се претвараш у
Ништа, у једну неиспричану причу коју бих желео да избришем
Изгубила си своје место, ништа не говори
Досадило ми је да бежим од стварности
Да у теби тражим срећу
Наши снови путују паралелним линијама
Звезду која је престала да сија
И навикла се на таму
Нећеш више упалити, ни сам милион свећа
Остављам те и само ми остаје још да кажем да сам уморан од претварања
И да вечно покушавам
Ништа ме није могло обрадовати твом погледу, било је превише бола
Изгубила си своју вредности, почела си да се претвараш у
Ништа, у једну неиспричану причу коју бих желео да избришем
Изгубила си своје место, ништа не говори
Ништа, у једну неиспричану причу коју бих желео да избришем
Изгубила си своје место, ништа не говори
Немаш више о чему да размишљаш, ништа не говори