Probudi me sutra, danas nemam zelju za nista vise,
tvoj miris je i dalje u mom krevetu, bilo je toliko noci za pamcenje.
Hladan pogled, cineci da verujemo da ce sve ici dobro,
hiljadu suza izgubljenih, sakrivaju se osecanja ispod koze.
I nek me zapali i otruje me,
i ubija, ubija me.
I vise nemam nista, nista,
prolaze minuti i dalje sam bez icega, nista,
cemu mi sluze tolike igre pogleda? Nista,
ako se ovde niko ne dodiruje, ovde niko ne radi nista, nista.
Mozda je udaljenost koja
me primorava danas da mislim na tebe
ili vreme koje ne prolazi,
ili sam trebao da prodjem malo blize tebi.
I svake noci u tami
zelim da osetim tvoj uzdah,
ja zelim da mi kazes
da ovo sto ja osecam nije se zavrsilo.
I nek me zapali i otruje me,
i ubija, ubija me.
I vise nemam nista, nista,
prolaze minuti i dalje sam bez icega, nista,
cemu mi sluze tolike igre pogleda? Nista,
ako se ovde niko ne dodiruje, ovde niko ne radi nista, nista.
I vise nemam nista, nista,
prolaze minuti i dalje sam bez icega, nista,
cemu mi sluze tolike igre pogleda? Nista,
ako se ovde niko ne dodiruje, ovde niko ne radi nista, nista.
I vise nemam nista, ne,
hodam ulicom i idem gledajuci nista,
kako da pronadjem toplinu
na strani mog kreveta? Oh, ne, ne, ne
Kako da ti kazem sad da sam bez tebe nista?
Ja sam nista
Ja sam nista
Ja sam nista