Пољем тенкови грмеше,
Војници у задњи бој пођоше,
А млађанога командира
С рањеном главом носаше.
По тенку пљеснула панцирка*
Збогом драга посадо.
Четири леша поред тенка
Употпуниће јутарњу слику.
Возило пламен гута,
И експлодира заостала муниција
А тако ми се живи, момци,
А не могу да изађем.
Извући ће нас из олупине,
Дићи ће на руке скелете,
И салве почасних плотуна
На последњи пут ће нас испратити.
И полетеће телеграми
Да обавесте рођаке и ближње,
Да се Ваш син више неће вратити
И неће доћи на одсуство
Заплакаће у ћошку стара мајка,
Обрисаће сузу старац – отац.
А млада никада неће сазнати
Како јој је драги скончао.
И стајаће прашњава слика
На полици пожутелих књига
У војној униформи, с еполетама,
Сад јој он више није вереник.