Pišem ti ponovo jer imam potrebu
pet je sati ujutru
jedina stvar koja je ostala ovde da živi
u ovom napuštenom svetu si ti
Šta dobro su njihove časti
reči pozorišne
na ekranu mog uma
oni su mrtvi idoli na papiru.
Voli me, koliko god možeš. voli me
Gledajući se u ogledalo
vidim poznato lice
čija ružnoća može nestati
jednom kada se umijem i obrijem
Dah mi smrdi od cigareta
moj mozak je prenatrpan od mnogih misli
na zidu stoji jedna Mona Liza
koja te donosi još bliže
Voli me, koliko god možeš. voli me
Iako se ovo pismo bliži kraju
moja potreba ne neprestaje
kao ptica na žici
kao odmetnik na slobodi
Želim da dođeš i da me prosvetliš
da mi ispričaš bajku,
da me zagrliš kao majka zemlja,
kao bele svetlo za povratak.