Na bojnom polju lyrics

“Čitajući nenapisane knjige zaboravio si one napisane

A u tim si knjigama mog’o da pročitaš da je

Pastir bio i dvaput kršten i veliki župan srpski Stefan Nemanja

I njegov sin Stefan Prvovenčani kralj, i Sveti Sava ravnoapostol

I Stefan Uroš drugi i kralj Milutin i Stefan Dušan Silni srpski car

Mog’o si da vidiš i da pročitaš da ti pastiri nisu gubili ovce

Da srpski narod sa njima nije bio stado ovaca što blejeći ide na klanje

Da su pred njima uzmicali i lavovi

Pa bi na osnovu onoga što je bilo mogao da vidiš i ono što će biti”

Rano jutro, uranak, ja napuštam zamak

Na ramenu mi soko, poda mnom je vranac

Opraštam se s’ voljenom dok zvekeće lanac

Kapija se otvara premošćuje šanac

S kule majka gleda, suzi krenut ne da

Lavež vernog pseta, s njive pozdrav kmeta

Barjak širi vetar, obuzima me seta

Ali samo na trenutak, odbrana je sveta

U telu krv je vrela dok galopiram kroz sela

Duž potoka do proplanka na kom je crkva bela

Zadužbina moga roda, s’ toga ovde biće pričest

Zvone zvona, odjek roga, glas da stiže vitez

S glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata

Triput krstim se za veru što od Boga mi je data

Prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam

Otpozdravljam braći po junačkim delima

Na okupu su svi, svetlost s’ oklopa se preliva

K’o oreol svetaca, svetle moćna sečiva

Spuštam se na kolena, krv i telo Isusa

Podstrek su za boj kome sada blizu sam

“Kad je draga da odlazim čula

Za kalpak mi neven zadenula

Kad je draga da odlazim čula

za kalpak mi neven zadenula

Zbogom prvi nerođeni sine

Zbogom ružo, zbogom ruzmarine”

Na konju, na bojnom polju, zastava na koplju

Jedan pored drugog kao pruće smo u snoplju

Gusta kiša strela, strahu mesta nema

Vadim mač iz korica i spuštam vizir šlema

Sudar dveju vojski kao dveju reka

Silinom prvog udarca probismo tri reda

Buka urlika, jauka i krika

Teški zvuci čelika, rasplamsava se bitka

Britka sevnula je sablja, at pada kao klada

Okružuju me dušmani, jurišaju na barjak

Zamahujem sekirom, s’ glavom leti kalpak

Na pogrešne ste krenuli, očekuje vas Alah

“Sad je kasno govoriti

Reči su se pretvorile u vojsku”

Oči sklopljene, tišina, molitva pred boj

Slike majke, ljubi čedo, ja pridružiću se njoj

Na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo

Mi smo nebeski narod, al’ i na zemlji za čuda znamo

Pa silo, jaši sa mnom jer te u sebi osećam

Jurišam, vidim svoju smrt al’ i život obećan

U duši mir i spokoj, noć je punog meseca

U glavi histerija, bes, oštrica mača preseca

Nema pomisli o milosti, slušam krike dušmana

Mrak pada na oči, mir dajem brojnim dušama

Više ništa nije bitno, sad se zalećem prvi

Miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi

Besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine

Prsa u prsa u odbrani svoje dedovine

Ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa

Bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda

“Ako li nam sad uteče Đorđe

Neka znate, dobra biti neće”

Sranje, opet mi je umro konj pod nogama

Šteta, bejaše dobar, gazio je govna pogana

Bezbožničku rulju što ne zaslužuje moj prezir

Jer ja sam Đolo Iznogud, veliki vezir (ta-daaa)

Na istoku sam bio kraljevine ambasador

Pregovar’o sam k’o mator al’ sam im malo spalio šator

Jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli

Pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili

Sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga

S boka čupam sablju što sam doneo sa istoka

Petsto puta kovana petsto puta krvava

K’o i braća surova, leđa mi je čuvala

Sabljom vitlam, Vladimiru vičem, pazi se

Iza leđa ti je Turčin, seci, sagni se,

Božidar i tim na boku dobro drže se

Gledam i čudim se kol’ko prže se

I nad kadijama sudija, bratija

Oklop mač i mantija, u duši nam Vizantija

Vitezovi reda zmaja opet dolaze

Jer mi smo večni vaše kraljevine prolaze

Bežite, već kasno je

Singidunum Sindikatum sad pobeđuje

Bežite, kasno je

Sada Đolo Iznogud naređuje

“Svi skočiše na noge lagane

Pripasaše svijetlo oružje”

I posle silnih primirja i posle silnih paktova

Topuz je u rukama krvavim do laktova

Vreme je za bitku, vreme je za odbranu

Hledam svoju vojsku k’o od arhanđela probranu

Sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga

Život u ime časti svevišnjega boga

Sve ožalošćene majke čiji još uvek čujem plač

Život je već prošao dok oštrio se mač

A sada srlja se u smrt glavom bez obzira

Mržnja se hrani dok mač oklop probija

Ljudskost po strani, nikad više robija

Sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija

Dvoglavi orao na štitu, brojanica oko vrata

Svetost je u žitu, krst vredniji od zlata

Da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka

Odlazimo u mitu serbona, Boga rata

“Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku

Po tome kolika je sila koja mi preti

Nego po tome koliku svetinju branim"