О, када бих затворених очију могао да видим
Када си ме први пут пољубила
Бескрајно дуго сам плакао
Саградио сам своје зидове око себе.
Бела бука, какав грозан звук
Ваља се реком Рог
Осећам да ми стопала не додирују земљу
нека ме ослободи Божја рука.
Оу-воу-воу сам ја
Када си ме први пут додирнула
О, хоће ли чуда икада престати?
Благословен сам мистеријом љубави.
Господе, не верујем више
Удавио сам се у живој води
Уклет сам љубављу коју сам добио
Од братове ћерке
Као Хефестион, који је умро,
Александров љубавник,
Сада је корито моје реке исушено
Зар нећу моћи да нађем неку другу?
Оу-воу-воу сам ја,
Јурим као пловер*
Сада сам склон јаду
На то ме подсећа младеж на рамену.
Колико још дуго могу да подносим тугу?
Кос ми је на рамену
И какве везе има
Када се љубав заврши?
Хоћу ли спавати у твом кревету
Реци (моје) несреће
И држати твоје руке над мојом главом
Све до последњег даха
Оу-воу-воу сам ја
Када си ме последњи пут додирнула
О, хоће ли чуда икада престати?
Благословен сам мистеријом љубави.