I sad, kraj je ispisan
i gledam poslednji zastor
ti siso, ja nastran nisam
reći ću ono, što je za stvarno.
Živeo sam život pun
autoputeve prošao u miru
i još, još više od tog
u mom maniru
Žaljenja, malo sam imao
stvarno su, značajna retka
Uradio, šta sam morao
predvideo, bez izuzetka
Planirao, svaku putanju
svaki korak na mojoj tiru
i još, još više od tog
u mom maniru
Bilo je onda, znate sigurno
kada je bilo jebes sve drugo
al kroz sve to, kad sumnje je bilo
začepio sam je i išutirao
okrenuo sam se, svetu i zidu
u mom maniru
Imao sam sve i udeo poraza
smejao sam se i bio zmija
kada oduzmem suze sa obraza
sve to tako jako mi prija
pomislim, ubio sam mačku
i mogu reći ne u gej stilu
ne ja, ja sam to uradio
u mom maniru
Jer šta je dupe, čeg da se seća
Kad nosi šešir i ne može reći
ono što u sebi oseća
več samo reči, onog što kleči
ovo je mera, sjebo sam frajera
u mom maniru