My Selene [Serbian translation]

Noćna poezija:

Obučena u najbelje srebro nasmešila si mi se

Svake noći očekujem svoju divnu Selenu

Ali još uvek...

Usamljenost na mojoj koži

Život koji je ograničen okovima stvarnosti

Da li bi mi dopustila da budem tvoj Endimion?

Kupao bih se u tvojoj mesečini i dremao u miru

Opčinjen tvojim poljupcem u večnom snu

Ali dok se ne sjedinimo

Živim za tu noć

Čekam na vreme

Isprepletanih dveju duša

U pauzi nove zore

Moja nada je usamljena

Senke će izbledeti

Ali uvek sam u hladu

Bez tebe...

Spokojno i mirno nebo

Mesečevi zraci plešu sa talasima

Savršen prizor, božanski svet

I ja...

Najusmaljenije živo dete

Uvek čekam, tražim svoje rime

Još uvek sam sam u gluvom dobu noći

Nemo ležim sa osmehom na licu

Izgled zavarava i tišina me izdaje

Dok čekam na vreme

Moji snovi oživljavaju

Uvek van vidokruga

Ali nikad van pameti

I ispod zalazećeg meseca

Još uvek žudim za tobom

Sam protiv svetlosti

Usamljen

Na kraju sam rob sopstvenog sna

Na kraju ne postoji duša koja bi za mene krvarila

Skriven od dnevne svetlosti plovim u svojoj jazbini

Zarobljen u snu koji se polako pretvara u košmar,

gde sam sasvim sam

Život je oprostiv kada si samo san,

knjiga još uvek otvorena na stranicama praznim koliko i ja

Držim se za nadu koja počinje da bledi

Pokušavajući da slomim pustoš koju mrzim

Ali dok se ne sjedinimo

Živim za tu noć

Čekam na vreme

Isprepletanih dveju duša

U pauzi nove zore

Moja nada je usamljena

Nikada se sresti nećemo

Samo bol i ja

Ovo je moj poslednji poziv

Moj sumrak

Tonem u vreme

Postajem noć

Svetlošću novog dana

Izbledeću

Stvarnost duboko seče

Da li bi krvarila sa mnom

Moja Seleno?