Кад су ме звали „сломљен“, знао сам.
Кад су ме звали „зло“, знао сам.
Кад су ме звали „пропаст“, знао сам...
...увек бих нашао пут до тебе.
Кад сам молио за опроштај, знали су.
Кад сам молио за милост, знали су.
Кад сам молио ни за шта, знали су...
...увек бих нашао пут до тебе.
Зовем се пропаст! Зовем се освета.
Зовем се нико и нико не зове!
Зовем се пропаст! Зовем се сломљено срце.
Зовем се усамљени, моја туга и тама!
Зовем се пропаст! Зовем се зло.
Зовем се ратна песма; Опеваћу ти нови рат.
Зовем се пропаст! Зовем се сломљен.
Зовем се бестидан. Отворићу ти свет.
Кад сам те звао „отровом“, знала си.
Кад сам те звао „срамота“, знала си.
Кад сам те звао „лажљивица“, знала си...
...увек бих нашао пут до тебе.
Показаћу ти пропаст! Показаћу ти освету.
Показаћу ти никог и нико не зове!
Показаћу ти пропаст! Показаћу ти сломљено срце.
показаћу ти усамљеност; тугу у тами!
Показаћу ти пропаст! показаћу ти зло.
Певаћу ти ратну песму; Опеваћу ти нови рат.
Показаћу ти пропаст! Показаћу ти сломљено.
Показаћу ти бесрамно. Отворићу ти свет.
(превео Гаврило Дошен)