Mundu eftir mér [Never Forget] [Serbian translation]

Ona mekano peva u tami

Poemu tuge pod crninom noći

U zemlji snova stanuje onaj

Koji poseduje njeno srce

Zagledan u tamnu noć

On se priseća vremena kad je sve bilo svetlo

Je li ona otišla, da li je istina

Da ljubav pobeđuje sve?

A kasnije, dok se sunce budi, oni se ponovo sastaju

Te dve duše koje su bile razdvojene, su ponovo skupa zbog ljubavi

Seti me se kad jutro osvane

Kada tama potpuno nestane

Bićemo jedno, i to ništa neće promeniti

I ja verujem da će dan opet osvanuti

Ona se priseća, kad su se, pod mesečinom

Oni po zadnji put sastali

On sanja o njoj dan i noć

Da će mu ona ubrzo doći

A kasnije, dok se sunce budi, oni se ponovo sastaju

Te dve duše koje su bile razdvojene, su ponovo skupa zbog ljubavi

Seti me se kad jutro osvane

Kada tama potpuno nestane

Bićemo jedno, i to ništa neće promeniti

I ja verujem da će dan opet osvanuti

Seti me se kad jutro osvane

Kada tama potpuno nestane

Bićemo jedno, i to ništa neće promeniti

I ja verujem da će dan opet osvanuti

Jer ja verujem da će dan opet osvanuti

Da, ja verujem da će dan opet osvanuti