Mujer de madera [Serbian translation]

Покажи ми своју самоћу

и ја ћу ти показати своју

да правимо друштво једно другом

и да бол више не боли

Покажи ми своју нагост

покрићу те својом

да настану нови листови

и најзад осмеси

Реци ми ко те је толико повредио, дрвена жено?

Желим да ти дам цео свој живот.

Ја који те толико обожавам, дрвена жено.

Моја је жеља да ме ти волиш,

толико ми недостаје твој осмех,

који је бол однео,

(отишао је)

Ако нас је тишина променила,

и тражимо наду,

ако те је живот обмануо,

ова љубав те није заборавила.

Што је била пустош,

нова вода је натопила,

и један пут без замерки.

Излази сунце...

(будећи ону олујну прошлост)

Излази сунце...

(нове авети се уплићу у наш сусрет)

успавај своје гране у љубави

Реци ми ко те је толико повредио, дрвена жено?

Желим да ти дам цео свој живот.

Ја који те толико обожавам, дрвена жено.

Моја је жеља да ме ти волиш,

толико ми недостаје твој осмех,

који је бол однео

У твојим очима

мистерија,

нада

Да једног дана ипак нећеш отићи од мене.

(Реци ми ко те је толико повредио, дрвена жено?)

Желим да ти дам цео свој живот.

(Ја који те толико обожавам, дрвена жено)

Моја је жеља да ме ти волиш,

толико ми недостаје твој осмех,

који је бол однео и отишао је,

отишао је