Muñeca de trapo [Serbian translation]

Kao one slike koje još uvek nisu okačene

Kao stolnjak sa jučerašnje večere

Uvek očekujući da ti kažem nešto više

I moje reči koje osećam ne žele da lete

Ono nikad rečeno se rastvara u čaj

Kao kad nevernik kaže “nikad to neću uraditi”

Osećam da sam u zavtvoru ljubavi

Zaboravićeš me ako ne potpišem svoju izjavu

Priklonila bih se đavolu bez sumnje

Da vidim tvoje lice koje me sluša dok govorim

Ti si sve ono što najviše volim

Ali te gubim u svojim tišinama

Moje oči su dva crna krsta

Koji nikad nisu govorili jasno

Moje srce prepuno tuge

A ja krpena lutka

Svaka tišina je jedan oblak koji ide

Iza mene ne prestajući da plače

Želim da ti kažem šta osećam prema tebi

Da to čuje jesenji mesec gledajući mene

Priklonila bih se đavolu bez sumnje

Da vidim tvoje lice koje me sluša dok govorim

Ti si sve ono što najviše volim

Ali te gubim u svojim tišinama

Moje oči su dva crna krsta

Koji nikad nisu govorili jasno

Moje srce prepuno tuge

A ja krpena lutka

Ne plašim se večnog plamena

Ni njegovih gorkih priča

Ali tišina je nešto hladno

A moje zime su jako duge

A tvoj povratak će biti taleko

Među stihovima nekog tanga

Jer je ovo iskreno srce

Umrlo u svojoj krpenoj lutki