Gospodin Sveznalica,
Pa, misliš da sve znaš.
Ali ti ne znaš ama baš ništa,
Zar to nije nešto što bi ste svi uradili
Kada vam neko kaže nešto o vama,
Misle da znaju više nego što ti znaš,
Pa teško primiš taj udarac.
Gospodin koji ponižava,
Pa, ti voliš da me ponižavaš, zar ne?
Ali neću ti dozvoliti, dušo, neću ti dopustiti.
Niko mi neće govoriti kako će da bude,
Niko neće da pravi budalu od mene,
Dušo, trebalo bi da znaš da ja vodim igru, a ne da pratim.
O, ti misliš da me znaš, da me znaš,
Zbog toga te ostavljam samog, samog,
Jer ne znaš ama baš ništa o meni,
Ne znaš ama baš ništa o meni.
Ti nemaš pravo da mi govoriš
Kada i gde da idem, nemaš pravo da mi govoriš.
Ponašaš se kao da me poseduješ u poslednje vreme,
Da, dušo ti ne znaš ama baš ništa o meni,
Ne znaš ama baš ništa o meni.
Gospodine Igraču,
Možeš samo sebe da kriviš
Kada me opet budeš želeo nazad.
Ali neću ti pribeći ponovo,
Jer živim svoju istinu bez tvojih laži,
Da se razumemo dušo – ovo je zbogom.
Ne vraćam se nazad sutra.
O, ti misliš da me znaš, da me znaš,
Zbog toga te ostavljam samog, samog,
Jer ne znaš ama baš ništa o meni,
Ne znaš ama baš ništa o meni.
Ti nemaš pravo da mi govoriš
Kada i gde da idem, nemaš pravo da mi govoriš.
Ponašaš se kao da me poseduješ u poslednje vreme,
Da, dušo ti ne znaš ama baš ništa o meni,
Ne znaš ama baš ništa o meni.
Pa šta ako je ceo svet pod tvojim nogama,
I ako znaš sve o svačemu,
Ali ne znaš.
Ti i dalje misliš da se vraćam, ali dušo videćeš.
O, ti misliš da me znaš, da me znaš,
Zbog toga te ostavljam samog, samog,
Jer ne znaš ama baš ništa o meni,
Ne znaš ama baš ništa o meni.
Ti nemaš pravo da mi govoriš
Kada i gde da idem, nemaš pravo da mi govoriš.
Ponašaš se kao da me poseduješ u poslednje vreme,
Da, dušo ti ne znaš ama baš ništa o meni,
Ne znaš ama baš ništa o meni.
Gospodin Sveznalica,
Pa, misliš da sve znaš.
Ali ti ne znaš ama baš ništa.
Da, dušo ti ne znaš ama baš ništa o meni…
Ne znaš ama baš ništa o meni…