Troše se drumovi
stigao sam na kraj puta
dalje od ovoga ne mogu ja
sve bliže sam nevolji
sve dalje od svoga srca
ne prima koren moj pustinja
A ja kradem još dane Bogu
tražim lek za rane
sebi da, da oprostim
Ref.
Možda da nisam krao osmeh sa tvog lica
možda sad ne bih živeo kao lutalica
možda mi dani ne bi prolazili u tišini
možda kad bih je nazvao
i rekao joj izvini
Srce je prepuno strela iz njenog oka
ja čuvam ih uporno kao uspomenu
neka me sećaju na dane iz starog bloka
kad sam zadnji put povredio nju
A ja kradem još dane Bogu
želim, ali ne mogu
sebi da, da oprostim