Slomljen sam, čuješ li me?
Zaslepljen sam, ali ti si sve što vidim.
Igram sam, molim se,
da će se tvoje srce okrenuti.
I dok hodam kad tvojim vratima,
Moja glava se okreće ka podu,
Jer ne mogu da te gledam u oči i kažem:
,,Kad je raširio ruke i držao te blizu večeras,
To jednostavno nije dobar osećaj,
Jer ja mogu da te volim više od toga. Da.
Kad se nasloni na tebe Možda samo umirem iznutra,
To jednostavno nije dobar osećaj,
Jer mogu da te volim više od toga.
Mogu da te volim više od toga.
Ako bih bio glasniji, da li bi me videla?
Da li bi legla u mom naručju i spasila me?
Jer mi smo isti,
Spasila si me
Kad odeš, sve ponovo nestane.''
A onda sam te video na ulici,
U njegovim rukama, pocinjem da slabim.
Moje telo pada, na kolenima sam.
MOLIM SE.
Kad je raširio ruke i držao te blizu večeras,
To jednostavno nije dobar osećaj,
Jer ja mogu da te volim više od toga. Da.
Kad se nasloni na tebe Možda samo umirem iznutra,
To jednostavno nije dobar osećaj,
Jer mogu da te volim više od toga. Da.
Nikada nisam imao reči da kažem,
Ali sada te pitam da ostaneš na kratko u mojim rukama.
I kad večeras zatvoriš oči,
Molim se da ćeš videti svetlo
Koje sija od zvezda odozgo.
( I kažem )
Kad je raširio ruke i držao te blizu večeras,
To jednostavno nije dobar osećaj,
Jer ja mogu da te volim više od toga.
Jer mogu da te volim više od toga! Da!
Kad se nasloni na tebe Možda samo umirem iznutra,
To jednostavno nije dobar osećaj,
Jer mogu da te volim više od toga. Da.
Kad je raširio ruke i držao te blizu večeras,
To jednostavno nije dobar osećaj,
Jer ja mogu da te volim više od toga.
Jer mogu da te volim više od toga! Da!
Kad se nasloni na tebe Možda samo umirem iznutra,
To jednostavno nije dobar osećaj,
Jer mogu da te volim više od toga.
Mogu da te volim više od toga.