Noć silazi niz grane orove,
svici pale sela i šorove.
Šumi reka kroz guste vrbake,
kroz vrbake i kroz povrtnjake.
Kasnim zrakom sunce polja ljubi,
vodenice na Moravi gubi.
Slavuj goru svojom pesmom poje,
pokraj reke sve dvoje i dvoje.
Huči naper stare vodenice,
i čuje se pesma medenice.
Suton Suncu smiće sjaj i boje,
skriva mene, sa mnom zlato moje.
Predvečerje zvuk frule razleže,
Morava me uspomenom veže.
Dvojnicama i poljanom rodnom,
sa sviralom i pesmom narodnom.
Oj, Moravo, pesmo preodavna,
za čas tiha, za čas vodoplavna,
svatove si mnoge prevozila,
izvor vodom bistrom napojila.
Volim tvoje skele, čamce male,
Mesec, zvezde, kad ti noć zapale,
na obali kolibe, što stoje,
tu ostaše uspomene moje.