Mon légionnaire [Serbian translation]

Имао је крупне, веома бистре очи

Преко којих би каткад прешла муња

као што небом прелазе олује.

Имао је доста тетоважа

које ја никада нисам најбоље разумела.

На врату је носио: ''Не виђен, не ухваћен.''

Преко срца је писало: ''Нико''.

На десној руци реч: ''Разлог''.

Не знам његово име, не знам ништа о њему.

Волео ме је читаву ноћ

Мој легионар!

И препуштајући ме је мојој судбини

Отишао је са јутром

препуним светлости!

Био је мршав, био је леп

Мирисао је попут врелог песка

Мој легионар!

Сунце преко његовог чела

обасипало му је плаву косу

светлошћу!

Срећа изгубљена, срећа одбегла,

Стално мислим о тој ноћи

и жудња за његовом кожом ме изједа.

Понекад плачем и после мислим

када сам га имала при себи

требало је да узвикујем своју срећу...

Али се нисам усудила ништа да му кажем.

Плашила сам се да ћу га видети како се смеје.

Не знам његово име, не знам ништа о њему.

Волео ме је читаву ноћ

Мој легионар!

И препуштајући ме је мојој судбини

Отишао је са јутром

препуним светлости!

Био је мршав, био је леп

Мирисао је попут врелог песка

Мој легионар!

Сунце преко његовог чела

обасипало му је плаву косу

светлошћу!

Пронашли су га у пустињи.

Његове прелепе очи биле су отворене.

Небом су пролазили облаци.

Показао је своје тетоваже

Са осмехом и рекао је

показујући свој врат: ''Не виђен, не ухваћен''

показујући своје срце: ''Овде, нико''

Није знао...Опраштам му.

Сањам још увек да ће ми судбина

вратити једно лепо јутро

Мој легионару,

Да ћемо отићи сами заједно

у неку предивну земљу

препуну светлости!

Био је мршав, био је леп

Закопан је под врелим песком

Мој легионар!

Сунце преко његовог чела

обасипало му је плаву косу

светлошћу!