Ja jedno poznajen more
i više neću ga nać
davno san isplaka zore
ispod tvog miseca
Još neka teška su jutra
kada se probudim sam
još nekad bojim se sutra
i kome sad pripadam
Moje si more
još pamtin nebo u očima
moje si more
duša ti svitli pod zvizdama
more bistro ka dan
i jedino njim plovit znan
moje si more
Još nekad postelja meka
kamen postane tvrd
zora tako daleka,
a san ka godina dug
Moje si more
još pamtin nebo u očima
moje si more
more bez kraja i obala
more bistro ka dan
jedino njim plovit znan
Zauvik moje si more
još pamtin nebo u očima
moje si more
duša ti svitli pod zvizdama
ispod tvog miseca
jedino plovit znan
Moje si more
Moje si more
Moje si more