Mojca, Mojca lyrics

U Ljubljanu na svirku, stigao sam vozom,

na peronu gužva, ona je čekala.

Dosadjivali su putem klopom i lozom,

sav sam se topio pod njenim prstima.

Rekla mi je: slušaj, mali moj Bosanac,

djevojčici svojoj daj sitno obećanje,

kulturan i fin da bićeš kao stranac,

sad ko levac što ga pale, čim predje preko grane.

Tu noć u Riju,

medju staničnim radnicama i vojnicima,

častio sam nju,

nekim užasno bljutavim,

austrijskim vinima.

Mojca, Mojca, daj me poišti,

jer to hoću dobit,

aha, hajde bona.

Mojca, Mojca, ja sam ko i ti,

daj pridi, da pri tebi prespim,

aha, misli ona.

Šaputala je nježno, mili moj Bosanac,

ima nešto u tvojoj priči o meraku.

A ja k'o mezimac, što mu fali lanac,

te sam se noći izgubio u mraku.

Ljubljanskom mraku.

Mojca, Mojca, daj me poišti,

Mojca, Mojca, ja sam ko i ti.