Тужна је наша улица откада ниси ту,
Јер тужна пјесму пјевају они што остају.
Исте смо снове сањали, истом се надали,
Други су игру водили и снове украли.
Није ми жао што си отишла, знам да си морала.
Једино боли, малена, што се ниси јавила.
Не бих ти рекао 'остани', не бих ни пробао,
Не бих ти рекао волим те, само - чувај се.
(Припјев)
Моја је пјесма лагана, полагана,
И тихо се испија,
Сасвим лагана и без питања,
Што си отишла.
Кад кренеш, сруши мостове, избриши трагове,
Мени пјесма остаје, да ме смирује,
Исте смо снове сањали, истом се надали,
Ја нисам смогао храбрости да се одлучим.
(Припјев)