Tužna je naša ulica otkada nisi tu,
Jer tužnu pjesmu pjevaju oni što ostaju.
Iste smo snove sanjali, istom se nadali,
Drugi su igru vodili i snove ukrali.
Nije mi žao što si otišla, znam da si morala.
Jedino boli, malena, što se nisi javila.
Ne bih ti rekao 'ostani', ne bih ni probao,
Ne bih ti rekao volim te, samo - čuvaj se.
(Pripjev)
Moja je pjesma lagana, polagana,
I tiho se ispija,
Sasvim lagana i bez pitanja,
Što si otišla.
Kad kreneš, sruši mostove, izbriši tragove,
Meni pjesma ostaje, da me smiruje,
Iste smo snove sanjali, istom se nadali,
Ja nisam smogao hrabrosti da se odlučim.
(Pripjev)