Kasni su sati,
a on još uvek putuje,
i svetlo grada
već se u magli nazire..
A ona odavno spremna je,
uvija šal i kreće do stanice,
nervoznim korakom,
hladna noć na sneg miriše.
U meni još uvek živi sećanje
i jedan grad
još čuva naše tragove.
Znaj, kad ponos pobedi
često sreća izgubi,
a mi smo hteli drugačije..
Ref.
Seti se...
te noći mogli smo sve,
mogli smo sve,
mogli smo sve,
seti se, seti se...
I često prođem kroz
neke druge gradove,
al' svi ti putevi
kao da nikuda ne vode.
Ja nosim kofer od sećanja
i mene niko više ne čeka,
neću stići večeras u jedanaest.
U meni još uvek
živi sećanje
i jedan grad još
čuva naše tragove.
Pogled s tvog prozora,
ulica Antuna Hangija,
zimska noć u kojoj
možda još uvek plešemo..
Jer kad ponos pobedi uvek sreća izgubi,
a mi smo hteli drugačije..
Ref.
Seti se...
te noći mogli smo sve,
mogli smo sve,
mogli smo sve,
seti se, seti se...
Jer kad ponos pobedi uvek sreća izgubi,
a mi smo hteli drugačije..seti se...