Заледи се Дунав,
утиша се Сава,
замрси се ноћас
њена коса плава.
Запали се срце,
вино га не гаси,
ко ће после тебе
душу да ми спаси.
Можда је то љубав,
можда нешто горе.
Не знају то ноћи,
а још мање зоре.
Рекао бих име,
али га већ знају.
Није тежак пут,
кад си ти на крају.
Још ме пратиш где год кренем,
ту си где год кофер спустим.
Љубио бих друге жене,
али нећеш да ме пустиш.
Још ме пратиш као сена,
и к'о да нема других жена,
само твоје стопе пратим,
своју наду да се теби вратим.
Можда је то љубав,
можда нешто горе.
Не знају то ноћи,
а још мање зоре.
Рекао бих име,
али га већ знају.
Није тежак пут,
кад си ти на крају.
Још ме пратиш где год кренем,
ту си где год кофер спустим.
Љубио бих друге жене,
али нећеш да ме пустиш.
Још ме пратиш као сена,
и к'о да нема других жена,
само твоје стопе пратим,
своју наду да се теби вратим.
Своју наду да се теби вратим.