Misty Mountains [Long Version] [Serbian translation]

Daleko preko maglenih gora hladnih

Do tamnica dubokih i špilja starih

Moramo na put u svitanje zato

Da tražimo svetlo začarano zlato.

Patuljci drevni moćne baciše čini,

Dok odzvanjahu čekići k'o zvona u visini

U dubinama, tamne gde stvari spiju,

U šupljinama dvornica pod pustolijom.

Tu starom kralju i gospodar-vilenjaku

Mnogu blistavog zlata šaku

Oni izradiše i iskovaše, i svetlosti oni zarobiše

Da skriju je u dragulje na balčaku.

Na srebrnu kolajnu nadenuše

Cvetajuće zvezde, krune navestiše

Zmaj-vatrom, u žici svitoj

Meseca i sunca sjaj su sliti.

Daleko preko maglenih gora hladnih

Do tamnica dubokih i špilja starih

Moramo na put u svitanje zato

Da ištemo naše izgubljeno zlato.

Pehare tamo rezbariše za se

I harfe od zlata; gde čovek živ ne sme.

Tu oni vekovahu, bezbrojne pevahu pesme

Što ne ču ih ni vilovnjak ni čovek.

Borovi urlikahu u visini,

Vetrovi su ječali tmini,

Žarila se vatra, žurila plamenjem svojim;

Drveće poput baklji sjajnih buknulo je.

Zvona su zvonila u dolu

I ljudi , bledi, pogledali gore;

Dah zmajev, od same vatre ljući

Sravni im kule i krhe kuće.

Dimila se planina na mesčini;

A patuljci, čuvši korake sudbine,

Jurnuše smrtno iz svog dvora da padnu

Pod noge mu i pod mesečinu hladnu.

Daleko za maglene gore divlje

U tamnice duboke i škiljave špilje

Krenut moramo u svitanje zato

Da otmemo mu naše harfe i zlato!