Пролази дан, пролази ноћ,
Минути теку, налик на плаве таласе.
Није у томе ствар, није у томе ствар,
Што сам рекао «волим те» само теби.
Није због тога туга, није због тога туга,
Што је цела Васиона тада била у твојим очима,
Безгранична Васиона је тада била у твојим олима,
Али није због тога моја туга.
Несрећа није у томе, што хуји ветар љути,
Што јануар на прозору слика мртво цвеће,
Несрећа није у томе, што ме ти не волиш,
Несрећа је јер те ја не могу престати волети!
Пролази дан, пролази ноћ,
Минути теку, налик на плаве таласе.
Није у томе ствар, није у томе ствар,
Што после састанка растанак почиње да звони.
Није због тога туга, није због тога туга,
Што је, као хитац, одјекнуло то «збогом»,
Као издајнички хитац је одјекнуло то «збогом»,
Али није због тога моја туга.
Несрећа није у томе, што хуји ветар љути,
Што јануар на прозору слика мртво цвеће,
Несрећа није у томе, што ме ти не волиш,
Несрећа је јер те ја не могу престати волети!