Nostalgične uspomene,
ljubavna osećanja,
drugi se žale i plaču,
a ja pevam da ne plačem.
Tvoja je ljubav uvela iznenada,
nikad mi nisi rekla zašto,
razmišljam i tešim se,
izneverila si me ženo.
Čovek sam koji te mnogo voli
čovek koji ti želi najbolje,
čovek koji zaboravlja uvrede,
jer sam ti već oprostio.
Možda me nikad shvatiti nećeš ,
možda mi ne veruješ,
možda ćeš se smejati,
kad me vidiš pred tobom na kolenima.
Lako je preboleti raskid
i osvetiti se za prevaru
igrajući se mačem
sreće i strasti.
Ali nije lako prekinuti
osećaj zaljubljenosti
kada sam čvrsto vezan
za jarbol u tvom srcu.
Čovek sam koji te mnogo voli
čovek koji ti želi najbolje,
čovek koji zaboravlja uvrede,
jer sam ti već oprostio.
Možda me nikad shvatiti nećeš ,
možda mi nećeš poverovati,
možda ćeš se nasmejati,
kad me vidiš pred tobom na kolenima
Nostalgija me podseća na tvoju odsutnost,
nostalgija priziva,
nostalgija jer ti nikada
nećeš pevati na tvom balkonu.
Kao da se vraćaš u noćima
a odlaziš sa suncem,
zašto jednom ne kažeš da,
zašto vičeš ne.
Čovek sam koji te mnogo voli
čovek koji ti želi najbolje,
čovek koji zaboravlja uvrede,
jer sam ti već oprostio.
Možda me nikad shvatiti nećeš ,
možda mi nećeš poverovati,
možda ćeš se nasmejati,
kad me vidiš pred tobom na kolenima.
Ah, čovek sam mnogo te volim,
čovek koji ti želi dobro,
čovek za tebe da me voliš,
čovek za tebe ženo.