Ja volim da se mangupiram
ne idem ja trotoarom.
Nosim šešir maslinasti,
i čizme vojničke špicaste.
Volio sam je, jer me je volela
i zbog nje sada bolujem,
ostavila me je, ne znam kad’,
niti znam kad’ će se vratiti.
Ime njeno mi govore gitare
kada sviraju svoju pesmu.
I uličice komšiluka
uske kao oštrica mog bodeža.
Ime njeno zvezde mi govore
i vetar predgrađa.
Ne znam zašto mi govore
kad hoću da zaboravim.
U ljubav ja ne verujem,
kockanje je to, u to sam uveren.
Gdje me pozovu da dođem, ostajem
a gde stanem ost’o sam.
Ja sam svima zabavan
i sa svima se poznajem,
al’ odlazim znajte,
Ja sam: Leandro Alem !
Ne volim kaldrmu staru
al’ ni modernoj se ne predajem.
Kad sam bolestan odmaram,
a i posle kad ozdravim.
Volim je, jer je volim
i zato joj opraštam.
Od inata ništa gore nema
u ovom životu gorkome.