Do pola jedan je bila
na času klavira
onda korakom merila grad
i usput gledala izloge
pardon, svoj odraz u njima
u kosi još, poput venca,
ona molska kadenca
mala vračka da upravo tad
uz caffe Kibic polagano
nadođe on, kao plima
Ref.
Tajne su tu zato
da ih neko nasluti
postoji reč koja vredi
tek kad se odćuti
Bogu je kanuo čaj
svud je prsnuo sjaj
Jedan platan će ostati zlatan
ona kroz smeh čvrsto
svoju kajdanku stišće
ne drhti on, to je samo
to uvelo lišće
blaženo Miholjsko leto
jedno i sveto za njih
A on je nosio naglas
svojih skoro osamnaest
sve češće mu govore vi
begeš u grudima udara
bije u bronzane žice
u džepu sretni staklenac
ko ono novčić i zdenac
mala vračka da nestanu svi
a ona bane k'o lupež
i prospe mu kosu u lice
Kao osrednji klošar
malo prosed i prostar
na uglu sam zastao sam
ne tako dobar oktobar
i misli sve u ruskom štimu
a, onda shvatih, na prepad
da te volim, ko nekad
vreme samo raspiruje plam
u meni miholjsko leto
to prkosno Sunce pred zimu