Migraine [Serbian translation]

Јесам ли једини кога знам

Водим своје ратове иза свог лица и изнад свог грла

Сенке ће викати да сам сам

Имам мигрену

И бол ће се кретати горе, доле и бочно

Хвала Богу да је петак

Јер ће петци увек бити бољи од недеља

Јер су недеље моји самоубилачки дани

Не знам зашто увек делују тако суморно

Облачности, облаци, снег и ситна киша

Да ли је то време или слова по мом кревету

Понекада смрт делује боље него мигрена у мојој глави

Нека се зна шта главобоља представља

То сам ја бранећи у неизвесности

То сам ја неизвестан у одбрани

Тест се тестира од стране немилосрдног испитивача

То је најбоље представљено мојим депресивним мислима

Немам пишчеве блокаде

Мој писац само мрзи сат

Неће ми допустити да спавам, предпостављам да ћу спавати када будем мртав

А понекада смрт делује боље него мигрена у мојој глави

Јесам ли једини кога знам

Водим своје ратове иза свог лица и изнад свог грла

Сенке ће викати да сам сам

Али ја знам да смо ми стигли овако далеко, дете

Да, да, да

Ја нисам добар као што делујем, извини

Ме што вичем да ти говорим зелене баште

Нису оно што расте у мојој психи

То сам другачији ја

Компликована звер која се храни спаљеним дрвећем

Замрзнути оквир

Молим те, допусти ми да насликам ментални портрет

Нешто што нећеш заборавити, то је све о мом челу

И како врата која задржавају садржај

Који чини садржај Пандорине кутије, делује тако ненасилно

Иза мојих капака су острва насиља

Мој разум је доживео бродолом, ово је једина земља коју мој разум може пронаћи

Нисам зано да је то веома насилно острво

Пуно таласа, самоубилачких лудих лавова

Они покушавају да ме поједу, крв цури низ њихову браду

И знам да се могу борити или пустити да лав победи

Почињем да скупљам оружје које могу пронаћи

Јер понекада да би остао жив мораш убити свој разум

Јесам ли једини кога знам

Водим своје ратове иза свог лица и изнад свог грла

Сенке ће викати да сам сам

Али ја знам да смо ми стигли овако далеко, дете

Да, да, да

И рећи ћу да бисмо требали узети дан да направимо паузу од свег бола ког је наш мозак створио

Игра се не игра сама

И рећи ћу да бисмо требали узети моменат и задржати га

И задржати га залеђеног и знати да живот има подзвук пун наде

Јесам ли једини кога знам

Водим своје ратове иза свог лица и изнад свог грла

Сенке ће викати да сам сам

Али ја знам да смо ми стигли овако далеко, дете

Ми смо стигли овако далеко, ми смо то направили