Градске улице су вечерас мокре од кише
Таксисти скрећу из улице у улицу
Усамљени гитариста свира низ хол
Поноћни блуз избија из зидова
Покушао сам да те зовом на телефон
Оставио сам слушалицу
само да чујем како звони
Рекла си ми да ти је боље самој
Нисам знао да сузе могу да боду
На крову сам и зурим у звезде
Гледам доле на аутомобиле
Могу да те видим
кроз прозор твог омиљеног кафеа на углу
Али да дођем до тебе је предалеко
Исто као и кад бих био на Марсу
Град делује тако старо, сиво и изубијано
Затвара се и тера ме на гушење
Ти живиш тек преко пута
али је то милијарду миља далеко
Претворила си мој свет у мрачно и усамљено место
Као планета изгубљена у свемиру, моја светлост бледи
Прешао бих свемир да будем тамо где си ти
Но, ја сам тачно у твом дворишту
а исто је као и кад бих био на Марсу
Могао бих и да будем на Марсу
Не можеш да ме видиш
исто је као и да сам човек на Месецу
Не можеш да ме чујеш
Ох, можеш ли да осетиш како сам близу
а ипак тако далеко
Душо, исто је и као и кад бих био на Марсу
Душо, не могу да летим
Да могу, слетео бих код тебе
Можда би требало да покушам
На крову сам и зурим у звезде
Гледам доле на аутомобиле
Могу да те видим
кроз прозор твог омиљеног кафеа на углу
Али да дођем до тебе је предалеко
Исто као и кад бих био на Марсу
Могао бих и да будем на Марсу
Не можеш да ме видиш
Могао бих да будем и човек на Месецу
Не можеш да ме чујеш
Ох, можеш ли да осетиш како сам близу
а ипак тако далеко
Душо, могао бих и да будем на Марсу
Да, могао бих и да будем на Марсу
Могао бих и да будем на Марсу
Могао бих и да будем на Марсу
Могао бих и да будем на Марсу
Могао бих и да будем на Марсу
Могао бих и да будем на Марсу
Могао бих и да будем на Марсу
Могао бих и да будем на Марсу