Средина пута
покушава да ме нађе.
Па, ево ме, стојим на средини живота
са плановима иза себе.
Али, имам осмех
за сваког ког сретнем
све док неко не покуша
да ми копа по прошлости
или баци бомбу у мојој улици.
Ма само дођи,
изађи на пут
'ајде дођи сада
на сред пута, ма да.
На средини пута
видиш најчудније ствари.
Као што су нагојени ликови
који возе џипове по граду,
носе брилијантско прстење
и свилена одела...
Поред страћара од таласастог алуминијума
натрпаних децом.
И човече, не мислим при том
на приградска обданишта
него на масно парче јебеног Трећег света
где су бебе само део пејзажа.
Ма само дођи,
изађи на пут
'ајде дођи сада
на сред пута, ма да.
Јен', два, три, чет'ри, пет, шес'...
На средини пута је
мој лични ћорсокак.
Јебига, не могу ни да изађем
из таксија на тротоар
а да ме на смара
неки мали дркаџија.
Не малтретирај ме, бре,
је л' не видиш да идем кући?
Уморна сам к'о пас,
нисам више оно што сам била,
имам дете, имам триес' три душо.
Дакле, изађи на пут,
'ајде сада.
На сред пута, да, сада.
(превео Гаврило Дошен)