Kada sunce pruži ruku horizontu
Kada tama ugasi graju ljudi
Umor u meni koji više ne prolazi
Kao senka nečeg što je još uvek moje
Nedostaješ mi
U tvojim pogledima
I u tom osmehu pomalo nesvesnom
I u izvinjenjima tih tvojih verovatno
Ti si ta knedla u grlu koja više ne prolazi
A ti, a ti
Mi nedostaješ, nedostaješ mi
Mogu da se pravim da sam dobro ali nedostaješ mi
Sada znam šta znači
Imati te pored sebe pre spavanja
Dok koračam bosonog po duši
Nedostaješ mi i mogao bih
Da potražim neku drugu ženu ali samo bih sebe prevario
Ti si moje beskrajno kajanje
Hladnoća mojih jutara
Kad pogledam oko sebe
I osetim da mi nedostaješ
Sada kad mogu da ti dam malo više
A ti a ti
Mi nedostaješ i mogao bih
Da nađem neku drugu ženu ali samo bih sebe prevario
Ti si moje beskrajno kajanje
Hladnoća mojih jutara
Kad pogledam oko sebe
I osetim da mi nedostaješ