I da spavam daleko od tebe,
Da neko telo bude na kratko na meni,
Nijedno kao tvoje me ne čini srećnom,
Niti mi daje život koji ti činiš da ja osetim.
Čekam te dok ti ne osetiš da želiš.
Idi na litice, strme planine,
ne žuri,
Ostani da ležiš u mojoj kućici sa točkovima,
Za tebe i za mene celog života,
neka naš put bude kakav ti želiš, ah, ah, ah..
Ja, tvoja devojka. Ti, moj lični kuvar
da me skuva sa maslinovim uljem,
sve poslastice ovog života.
I ja ih jedem probajući im ukus, kako jedem tvoju kožu,
čekajući tkam paukovu mrežicu,
gledaj moje oči kako se tamne.
Zamesiću tvoja leđa mojim rukama,
daću ti slavu kao Rimljanima,
voleću te i u dobru i u zlu.
Skidaš mi flastere,
lečiš mi ogrebotinicu,
jer si je negovao svojim nojevim perima
i više mi se sviđaš sa više svetla.
Više mi se sviđaš sa više svetla.
I tako mogu da vidim tvoje predivne oči
velikog deteta, bube, medveda.
Tvoje ruke su ponovo jedan parni čaršav
gde ja imam najbolji počinak.
Smestio si se u moje srce, kao jedno dobro tromo pače.
Odveo si me u tvoj potok da plivam
i od tvojih talasa sam ostala da visim, visim...
Ja sa tobom želim da napravim...
Moj lepi, mali moj lepi, moj dečačiću,
Moj lepi, mali moj lepi, nisi moj.
Moj lepi, mali moj lepi, moj dečačiću,
Moj lepi, mali moj lepi, nisi moj.
Ja sa tobom želim da napravim gnezdo.
Skidaš mi flastere,
lečiš mi ogrebotinicu,
jer si je negovao svojim nojevim perima.
Skidaš mi flastere,
lečiš mi ogrebotinicu,
jer si je negovao svojim nojevim perima.
Više mi se sviđaš sa više svetla.
Moj lepi, mali moj lepi, moj dečačiću,
Moj lepi, mali moj lepi, nisi moj.
Moj lepi, mali moj lepi, moj dečačiću,
Moj lepi, mali moj lepi, nisi moj.
Ja sa tobom želim da napravim gnezdo.