Mi dispiace [Serbian translation]

Mama, sanjala sam da si kucala na moja vrata

I malo izgubljena si skidala svoje naočare

Ali da me vidiš bolje i po prvi put

Sam osetila sa si osetila da nismo iste

I grleći me si se začudila

Da sam bila tako tužna i da nisam pronašla mir

Koliko je vremena prošlo otkad te nisam zagrlila

I u to tišini sam polako rekla... žao mi je!

Ali je bila dovoljna ta buka da se probudim

Da se rasplačem i da se vratim

U svoje detinjstvo u sve te izgubljene dane

Gde je letnje nebo postajalo more

I ja sa svojim starim lutkama sam slušala

Bajke koje si ti nežno pričala

I kada sam se u tvom naručju uspavljivala

Bez da sam tada znala da budem srećna.

Ali sa šesnaest godina sam se promenila

I kako je zaista bilo sam videla

Jer više nisam bila ćerka kakva sam želela da budem

I tu je završeno naše poverenje

To malo razgovora koji je bio velika pomoć

I ja sam se sakrila u hladno nestrpljenje

I ćeš žaliti sina koga nisi imala

Od sada provodim sve vreme van kuće

Nisam podnosila tvoje pridike ni malo

I počinjala sam da postajem i ljubomorna

Jer si bila velika, nedostižna i lepša

I tako je prolazio moj san

Bacila sam svoje srce u more u jednoj flaši

I izgubila sam sećanje jer mi je falilo hrabrosti

Jer sam se stidela što sam tvoja ćerka!

Ali nisi pokucala na moja vrata i bespotrebno

Sam sanjala san koji ne mogu ostvariti

Jer imam misao prepuno mog praznila

Jer ponos ne želi da mi oprosti

Posle da se se zaista pojavila na mojim vratima

Ne bih uspela da ti kažem ni jednu reč

Pričala bi mi svojim ozbiljnim glasom

I ponovo bih se osetila samom.

Zato ti pišem ovo zbunjujuće pismo

Da povratim sebi barem malo mira

A ne da te prekasno molim za oproštaj

Već da uspem, mama, da ti kažem... žao mi je!

Nije više istina da te se stidim

I u svojoj duši se osećam kao ti

Strpljivo ću čekati drugi san.

Volim te, mama... piši mi... tvoja ćerka.