Mes longs voyages [Serbian translation]

Kada izađem

Iz te stare zemlje

Koji su moji brodolomi

Kada se vratim

U ovu novu zemlju

Koja je tvoj lik...

Tada, zatvoriću oči...

I probudiću

Moje posade

Moja duga putešestvija...

Kad sam bio sin vuka

Bosonog, bez povoca oko vrata

Kad sam bio sin vetra

Učenik, trgovac

Kad sam bio kod devojaka

Ludi princ, bez porodice

Kad su mi lomili vilicu

I kad sam pobegao sa modricama

Na kraj kontinenta

Da izbegnem gvozdenu ruku

Moje braće - muškaraca

Ispričaću ti

Kako sam bio naslednik

Zamka gluvog kralja

Koji je sa kraja svog dvorišta

Plakao da mu pevam

Plakao da mu hvalim

Njegove rime i njegove zločine

Posle me mučio

Posle me odlikovao

...

Ceo svoj život, živeći...

U irealnom, gospođice...

Sa svojim krilima, krhkim

Jakim

Kao zmaj za puštanje...

Bio sam deo oblaka

Jedro plavo, široko

Koje ne možeš ukrotiti

Koje hvataš harpunom, smejući se

Pisma i knjige,

Letovi, pisanija,

Vradžbine, Jezuiti

Sajmovi, kruške, ostrige

Sva ta slava i sve redom

Lopovi paraziti

Zalepljeni za moje đonove

Zalepljeni za moje talente

Probadajući moje uspehe

Jakim probodima olovke

Mrzeći me od rođenja

Saterujući me u ćošak, osuđujući me

Hvatajući me u zamku, ranjavajući me

Ubijajući me...

Ali tamo gore, iznad njih

Bio sam gore

Na jednoj crvenoj zvezdi

Rugajući im se u lice...

I zvezda je bila crvena,

Zato što je bila od krvi, moje

I tvoja..je došla...

Sva ta putešestvija..

Da bih došao do tebe...

Da bih došao - napaćen...

Gde si bila, moja dušo

Tokom tih srećnih vremena..

Jada

I vetra?

Sada, sedim

I živim sa tobom

Ko je smislio da tvoje godine pomeša

Sa mojim...

Iz toga će izaći veza

Koja će me dobro osvetiti

Držeći se suviše blizu

Muškaraca

Pogrešnih ili pravih

Što nije trebalo da uradim

Držeći se suviše blizu

Pre svega svoje majke

Ono što je trebalo da uradim

Od kada me ti čekaš..

Sada sam tu

Ako sutra odem

Zadrži me

Pridruži mi se, ako umrem

I otići ćemo da živimo

Drugde...